MARLIES VUJOVIĆ
Basketball player and photographer
Der Limes - Von der Nordsee bis zum Schwarzen Meer (mehr auf www.limes.me)
Wieser Enzyklopädie des europäischen Ostens / Der Limes
Kulturna Riznica Srbije, Idea, Beograd - Srpski / English
Srbija između istoka i zapada, Idea, Beograd, Srpski / English
Srbi u srednjem veku, Idea, Beograd , Srpski / Italian / France / Russian
Beograd - Kulturna rizinca, Idea, Beograd, Srpski / English
OTHER PHOTOS BY MARLIES VUJOVIČ
Posters
Postcards
- Country:
- Yugoslavia
- Series:
- Dubrovnik
- Location:
- Croatia
- Themes:
- City Walls | Coastal Areas | Fortresses / Strongholds | Townscapes / City Views
- Authors:
- Vujovic, Marlies
- Issuers:
- NIP "Književne novine", Beograd
- Coloring:
- Multicolored
- Orientation:
- Horizontal
- Views:
- 1
- Size:
- 14.8 x 10.4 cm
VOJISLAV VUJOVIĆ
MORE ABOUT
MARLIES VUJOVIĆ AND VOJISLAV VUJOVIĆ
Marlies (Marlis), geboren 1932 in Hamburg (Deutschland), spielte 1954 in der deutschen Basketballmannschaft bei den Europameisterschaften für Frauen in Belgrad. Dort lernte sie Vojislav (Vojo), 1929 in Bar (Montenegro) an der südlichen Adriaküste geboren, kennen, der gerade am Ende seines Jusstudiums war. Während Marlies danach weiterhin im Konstruktionsbüro der Firma IBM in Sindelfingen bei Stuttgart arbeitete, Basketball spielte und im Fotografieren ihr Hobby entdeckte, entschied sich Vojislav seine Karriere nach dem Studium als Diplomat im Außenministerium des damaligen Jugoslawiens fortzusetzen. Als sie fünf Jahre später heirateten, musste Vojislav die diplomatische Karriere aufgrund seiner Ehe mit einer Ausländerin beenden. Die beiden entschieden sich in Belgrad zu wohnen, wo Marlies mit ihren Aufnahmen das Interesse jugoslawischer Verleger erweckt hatte und sich entschied professionell zu arbeiten. Ihre Farbdiapositive wurden von bekannten Verlagshäusern im In- und Ausland in Enzyklopädien, Bildbänden und Reiseführern veröffentlicht. Vojislav startete als Kommentator, war lange Zeit Direktor von Verlagshäusern, Mitglied im Vorstand des Verlegerverbandes Jugoslawien und Direktor der internationalen Buchmesse in Belgrad sowie Mitglied der Hauptredaktion der Enzyklopädie Jugoslawien des Verlages JLZ Miroslav Krleža in Zagreb. Heute arbeitet er als Journalist und Buchautor. Marlies als Fotografin und Vojislav (Vojo) als Kenner der Geschichte (Antike und Mittelalter) arbeiten heutzutage mit verschiedenen Verlagshäusern zusammen. Beide sind sie intime Kenner des europäischen Limes und des Balkanraumes.
http://www.wieser-verlag.com/vojislav-vujovic-1929...
Vojislav Vujovic (1929 – 2014)
Der Autor und Verleger Vojislav Vujovic ist im 85. Lebensjahr in Wien an den Folgen eines Lungeninfarktes am 12.6. 2014 verstorben.
Bis zuletzt hat Vojislav Vujovic mit seiner Frau und Fotografin Marlies Vujovic an der Fertigstellung des umfangreichen Werkes „Der europäische Limes. Von der Nordsee bis zum Scharzen Meer“ gearbeitet. Das einzigartige Werk wird im November in zwei Lexikonbänden posthum in der „Wieser Enzyklopädie des europäischen Ostens“ erscheinen. Vojislav Vujovic, 1929 in Bar (Montenegro) an der südlichen Adriaküste geboren, hat nach dem Studium als Diplomat im Außenministerium des damaligen Jugoslawiens gearbeitet, bis Vojislav die diplomatische Karriere aufgrund seiner Ehe mit einer Ausländerin beenden musste.
Vojislav startete als Journalist und Kommentator, war lange Zeit Direktor von Verlagshäusern, Mitglied im Vorstand des Jugoslawischen Verlegerverbandes und während dieser Zeit Direktor der internationalen Buchmesse in Belgrad sowie Mitglied der Hauptredaktion der Enzyklopädie Jugoslawiens des Instituts JLZ Miroslav Krleža in Zagreb.
Seine Wohnorte waren Wien und Belgrad.
http://www.wieser-verlag.com/vojislav-vujovic-1929...
Marlies (Marlis), rođena 1932. u Hamburgu, 1954. je u sastavu Nemačke košarkaške reprezentacije učestvovala na Evropskom šampionatru za žene u Beogradu. Tu je upoznala Vojislava, rođenog 1929. u Baru, na južnoj obali Jadranskog mora, koji je bio na kraju studija prava. Posle susreta, Marlies je nastavila sa poslom u Konstrucionom birou IBM u Sindelfingenu kraj Štutgarda, igrom košarke i fotografijom koju je otkrila kao svoj hobi. Vojislav (Vojo) je nakon studija otpočeo karijeru kao diplomata u Ministarstvu spoljnih poslova tadašnje Jugoslavije. Kada su se nakon pet godina venčali, Vojislav je zbog venčanja sa strankinjom okončao svoju karijeru. Nastanili su se u Beogradu, gde je Marlies sa svojim snimcima pobudila interesovanje jugoslovenskih izdavačkih kuća, pa je odlučila da se profesionalno posveti fotografiji. Njeni kolor dijapozitivi su korišćeni od poznatih izdavačkih kuća u zemlji i u inostranstvu. Objavljivani su u enciklopedijama, monografijama, kao ilustracije u kulturno-istorijskim knjigama i u kulturnim vodičima. Vojislav je otpočeo kao komentator, da bi duže vreme proveo kao direktor novinsko-izdavačkih preduzeća, bio član Poslovodnog odbora Udruženja izdavača Jugoslavije i istovremeno rukovodilac Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu i urednik u Centralnoj redakciji Enciklopedije Jugoslavije u izdanju Zavoda „Miroslav Krleža“ u Zagrebu. Danas radi kao novinar i autor knjiga. Marlies kao snimatelj i Vojislav (Vojo) poznavalac istorije (antike i srednjeg veka) su sa takvim temama godinama sarađivali sa različitim izdavačkim kućama. Oboje su dobri poznavaoci evropskog Limesa i područja Balkana.
http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/preminuo_v...
Beograd - Krajem prošle nedelje u Beču je posle kraće bolesti preminuo Vojislav Vojo Vujović, bivši diplomata, izdavač, publicista, novinar i dopisnik Danasa iz Austrije. Biografija Voja Vujovića predstavlja pravi mozaik zbivanja i realnosti u bivšoj Jugoslaviji. Rođen je 1929. u Baru, a mladost je proveo u Hvaru, Omišu, Skoplju i Nišu. Posle oslobođenja, u Beogradu završava Pravni fakultet i zapošljava se u Ministarstvu spoljnih poslova, ali diplomatsku karijeru napušta zbog braka sa stranom državljankom. Radio je potom kao rukovodilac u više različitih preduzeća u SFRJ, između ostalih u JAT-u, Književnim novinama i na Beogradskom sajmu, gde je tokom osamdesetih bio direktor Sajma knjiga sve do pred raspad države, kada je otišao u penziju. Bio je izdavač i urednik brojnih knjiga i urednik Likovne redakcije za Srbiju Enciklopedije Jugoslavije.
Zajedno sa suprugom Marlis, napisao je veoma zapaženu i bogato ilustrovanu knjigu u dva toma (na nemačkom) Limes – od Severnog do Crnog mora, koja će uskoro u Austriji doživeti drugo izdanje. Autorka svih fotografija o rimskom Limesu na ogromnom prostoru od ušća Rajne do Dunavske delte je Marlis Vujović.
Vojislav Vujović je bio saradnik Danasa iz Austrije od osnivanja lista 1997.
Danas: Eros u umetnosti moderne
Minotaur, mistično čudovište sa Krita, obuzet strašću s napetim udom, navaljuje na požudom opčinjenu Mariju Terezu, da je oplodi. Dovoljno, da se Bečlije upitaju, otkuda "smelost" Kunstforumu Bank-Austrije da jednu takvu grafiku prikaže na izložbi pod naslovom "Eros u umetnosti moderne".
Piše: Vojislav Vujović
10. mart 2007. 00:00
Minotaur, mistično čudovište sa Krita, obuzet strašću s napetim udom, navaljuje na požudom opčinjenu Mariju Terezu, da je oplodi. Dovoljno, da se Bečlije upitaju, otkuda "smelost" Kunstforumu Bank-Austrije da jednu takvu grafiku prikaže na izložbi pod naslovom "Eros u umetnosti moderne". No, kada su pročitali tekst kraj slike, ostali su, ako ne, zadovoljni, a ono primireni. Jer ne radi se o Austrijancima omiljenoj carici, već se Pablo Pikaso, u bračnoj krizi sa svojom prvom suprugom Olgom Kolakov, poigravajući se, ovom slikom vratio svojoj prvoj ljubavi, Mariji-Therezi-Valter. Nešto dalje slika autora Lučijana Frojda (Lucian Freud) i dve nage žene. Jedna od njih, posle burno provedene noći, kao ošamućena sedi na ivici ležaja, dok ruku drži na partnertki koja spava s besciljnim pogledom u "prazno".
Ovom izložbom, koja će trajati do 22. jula, Kunstforum je u svome izložbenom prostoru koji se nalazi u strogom centru grada, između trga Heldenplaca i Grabena, i ovog puta, još jednom iznenadio austrijsku javnost. Sa izloženih 200 slika, dela oko 80 vrhunskih umetnika iz 19. veka i velikana 20. veka, ali i sasvim mladih, kao što je švedska slikarka, Nathalie Djurberg, rođena 1978, i njene tri slike Eduard Mane: "Doručak na travi" na kojima tigar pitomo liže zadnjicu devojke, mnoge je naveo na pitanje šta je to "eros" u umetnosti. Svakako da to nije onaj planetoid, koji lebdi između Zemlje i Marsa, i zajedno sa njima kruži oko Sunca, ni grčki bog ljubavi, dečak pun lukavstava-mučitelj bogova i ljudi, a nije ni Platonov nagon za saznanjem. Ovo je pitanje kojem tokom vekova svoje radove posvećuju brojni mislioci, da bi nešto, poput tačke, stavio Sigmund Frojd, konstatacijom da se radi o čovekovom stvaralačkom instinktu koji u sebi sadrži i seksualni instinkt. Odnosno, kada je u pitanju umetnost, skulptura ili slikarstvo, od vremena antike, preko renesanse i baroka, u delima Botičelija, Rafaela, Koređa, Broncina, Rubensa, Mikelanđela i drugih stvaralaca, sve do naših vremena, jedna od njenih okosnica jeste erotika.
Erotika se kao tema sreće već na samom začetku moderne u radovima Sezana, Tuluz-Lotreka, Rodina, Pikasa, što nastavljaju Mane, Renoar, Dega i Bonar, čija su dela zastupljena na izložbi. U bečkoj školi, tu je trougao: Klimt-Šile-Kokoška. Dok se od dela nadrealista, među ostalima, mogu videti radovi Salvadora Dalija, Maksa Ernsta, Pola Delvoa. Jedna ovakva postava, teško da bi se mogla zamisliti, bez američkog pop-arta, kao i dela Alberta Đakometija, Hansa Belmera, Ives Klajn, Bakona, Lučiana Frojda, do erotičnih fotografija Raja, Šermana, Njutna i drugih svetskih imena.
Iz dalekog Japana, na izložbu je pristiglo sedam radova, na kojima se mogu videti Japanke u kimonu, smirenog izgleda sa pogledom negde u stranu, raširenih nogu, kao da s pažnjom prate izlive osećanja partnera, koji nju usrećuje. Iz Sjedinjenih Američkih Država izložena je fotografija džentlmena u sivom odelu, raskopčanog šlica, iz kojeg visi nešto, po obimu i izgledu datog tako, da izaziva požudu, rad poznatog fotografa Roberta Maplesorpea (Norbert Mapplethorpe). Ili čuvena fotografija Helmuta Njutna "Američki plejboj" (American Playboy) snimljenu 1989. na Beveri Hilsu. Kao i plastika na gipsu Luisa Burdžesa, sa penisom i mošnicama, koji se obešeni suše poput bakalara. Svoje mesto, iako je teško reći da li tu pripada, ima i ulje Viljema de Kuniga, "Žena u vrtu", sa gotovo poigravajućim potezima kičice svetlih boja, na kojem je teško razaznati lik žene i cveća.
Da ne bi ostali dužni svome gradu, izloženo je sedam radova Egona Šilea, koji je umeo da tako privlačno, sa finom crvenom nijansom, slika vagine prostitutki. Tako da jedno njegovo retko vredno delo, "Stojeća dama u crvenom", na kojoj, od slikareve kičice upravo zatečena žena, nenapadno, ali izazovno, uzdiže crvenu čarapu, deluje gotovo bezazleno. Od Gustava Klimta, prikazana je, ali ne Adela, ili Zlatna Adela, već poput nje, od glave do pete naga dama sa cvetovima u kosi koju prati pozadina sa šarama u jugendstilu, pod nazivom "Nuda veritas". Ili, "Sedeća žena", koja sanjivog lica, sa razmaknutim butinama, oko kojih leprša donji veš u čipkama, vrhovima prstiju se poigrava sa ...
Danas: Sahrana Ota fon Habzburga, nesuđenog austrijskog cara
Telo u Beču, srce u Mađarskoj
U prošlu subotu 16. jula u 15 časova, zvona bečkih crkava označila su da je u katedrali Štefansdom otpočeo rekvijum (opelo), koje je nad kovčegom Ota fon Habzburga, uz prisustvo biskupa iz svih krajeva nekadašnje monarhije, služio najviši velikodostojnik rimokatoličke crkve u Austriji, kardinal Kristof Šenborn.
Piše: Vojislav Vujović
22. jul 2011. 16:42
Tom činu prisustvovao je veliki broj ljudi, uključujući predstavnike plemstva. Poštu Otu fon Habzburgu, između ostalih, odali su švedski kralj Karl Gustav sa suprugom, veliki vojvoda Anri od Luksemburga sa suprugom, knez Hans Adam od Lihtenštajna, predsednik Gruzije Mihail Sakašvili, hrvatska premijerka Jadranka Kosor, makedonski premijer Nikola Gruevski, bivši bugarski premijer Simeon II, jordanski princ Hasan i mnogi drugi. Kada je reč o Austrijancima, počast mu je odana uz prisustvo predsednika republike Hajnca Fišera,kancelara Vernera Fajmana i članova vlade, kao i mnogobrojnih lokalnih političara.
Pošto je fon Habzburg preminuo u ponedeljak 4. jula u 98. godini života u vili Austrija na Štamberskom jezeru u nemačkoj pokrajini Bavarskoj, njegov kovčeg je bio izložen u maloj mesnoj crkvi. Uz bavarske državne počasti prenet je u Minhen gde mu je odata počast od predstavnika nemačkog plemstva, prijatelja i političkih kolega - kao počasnom predsedniku evropske Pan-Unije i dugogodišnjem evropskom parlamentarcu. Posle mise koju je služio kardinal Rajnhard Marks i koji je Fon Habzburga opisao pred više od 700 gostiju kao „velikog hrišćanina i velikog evropejca“, uz pozdav odreda bavarske i tirolske nacionalne garde i ispaljenog plotuna, kovčeg sa telom Ota Habzburškog je u utorak 12 jula uveče, prenet u austrijski manastir Marijacel. Tu se, pored njegovog, našao i kovčeg njegove, pre godinu dana preminule supruge Regine, kraj kojeg su, odeveni u carske gardijske uniforme iskićene ordenima nekadašnje monarhije, počasnu stražu držali sedokosi Austrijanci.
Na čelu sa najstarijim sinom i „naslednikom“, Karlom, tu su se našli i ostali članovi Habzburške dinastije. Među brojnim srednjoevropskim i istočnoevropskim biskupima, kao „lični izaslanik“ pape Benedikta XVI, došao je da oda poštu i kardinal Kristof Šenborn. Posle rekvijema koji je služio biskup Kapelari, preludijumu na orguljama, i uz stihove carske himne, kovčezi Ota i Regine Habzburg su u predvečernje sate prevezeni u prestioni Beč, u kapucinersku crkvu.
Pretendent na dva prestola
Nakon smrti cara Franje Josifa (1916) put se otvorio Oto fon Habzburgu da nasledi krunu. Naime, sin Franje Josifa i njegove supruge carice Elizabet (čuvene Sisi), krunski princ Rudolf koji je pod pritiskom roditelja bio venčan sa princezom Stefani, kćerkom belgijskog kralja Leopolda II, je 1889 godine, kada je imao samo 30 godina u svom lovačkom dvorcu Majerling, zajedno s ljubavnicom baronesom Marijom Vetsera, izvršio samoubistvo, mada postoje i tvrdnje da je reč o političkom ubistvu. Bočni srodnik Franja Josifa nadvojvoda Franc Ferdinand, je sa suprugom Sofijom pao kao žrtva atentata u Sarajevu što, kako su neki isoričari zabeležili, nije nikada posebno ni pogodilo cara koji nije mogao da prihvatio brak Franca i Sofije koja je dolazila iz „nižeg sloja“. Onda je na presto stupio Karl I Habzburški, unuk brata Franja Josifa, Karla Ludviga. Ličnost kojoj sudbina kao da nije bila naklonjena i na koga je ubistvo njegovog strica Franca Fedrinanda ostavilo jak pečat. Tokom kratkotrajne vladavine, u ratne okršaje je uveo najnovija oružja za masovno uništenje, među kojima je odobrio i upotrebu otrovnih gasova.
Po okončanju Prvog svetskog rata, Austrijanci nisu bili voljni da ih i dalje vodi monarhija pod kojom su doživeli katastrofalan poraz i gubitak države koja se prostirala dobrim delom Evrope. U revolucionarnim previranjima, mlada, tek uspostavljena republika odlučila je da se radikalno obračuna sa carem Karlom I i svim članovima habzburško-lotarinške dinastije. Oduzeto im je državljanstvo i bivaju proterani, a njihova imovina je konfiskovana. Bez krune je ostala šest vekova stara habzburška dinastija, koja je kroz venčanja došla i na čelo Španije, i pod Karlom V, vladala je imperijom u kojoj sunce nikada nije zalazilo.
Kritičar Hitlera i antikomunista
Pošto je Karl I 1922. godine preminuo siromašan i bolestan u izgnanstvu, presto nepostojeće monarhije je nasledio najstariji od osmoro braće i sestara, desetogodišnji Oto. S krahom prve republike, tada 24-godišnjem Otu, uz podršku monarhista polazi za rukom da mu 1936. bude vraćen deo carske imovine. Uživanje u blagostanju, uz nadu da će u daljim previranjima biti ponovo uspostavljena monarhija, bilo je kratkog veka. Kritikuje Hitlera, koji naređuje da mu se sva imovina zapleni, te nalazi izlaz bekstvom u SAD, gde je postao bliski prijatelj predsednika Ruzvelta. Postaje i dobar prijatelj Vinstona Čerčila.
Vrativši se po završetku Drugog svetskog rata u Austriju, nije naišao na dobar prijem. Opisuje situaciju u Austriji kao „komunističku diktaturu“, napušta Austriju i nastanjuje se u Bavarskoj. Oto fon Habzburg 1961. godine ponovo dolazi u Beč, kada se zvanično odrekao krune, 1966. mu je dodeljen austrijski pasoš, da bi 1972. godine došlo do „istorijskog rukovanja“ između Ota Habzburga i tadašnjeg bundeskancelara Bruna Krajskog.
Podržan od bavarskog vrhunskog političara Franca Jozefa Štrausa, 1979. godine dobija nemačko državljanstvo, pasoš i mandat u Evropskom parlamentu bavarske CSU partije. Postaje poznati borac za demokratiju „onih na istoku“, osaje veliki antikomunista i borac za ujedinjenja u Evropi.
Posle preokreta do kojeg je došlo u Istočnoj Evropi i Mađarskoj, kao i raspada Jugoslavije, kod Ota Habzburškog javlja se želja da decu poveže sa delovima nekadašnje monarhije. Njegov mlađi sin Georg prima mađarsko državljanstvo, i u Budimpešti se venčava sa vojvotkinjom Elike od Oldenburga. Njegov stariji sin, „naslednik prestola“ Karl fon Habzburg, koji je venčan sa Franceskom Tisen, kćerkom evropskog industrijskog magnata, svoga tek rođenog sina, odnosi u Hrvatsku i tu ga, uz sve počasti, u zagrebačkoj katedrali krštava imenom Zvonimir.
Karl I među svecima
Austrijanci, a posebno oni koji gaje monarhistčka osećanja, doživeli su 2004. veliku počast. Papa Jovan Pavle II je 3.oktobra te godine na u ceremoniji kojoj je prisustvovalo više od deset hiljada vernika iz Austrije, poslednjeg austrijskog cara i mađarskog kralja, Karla I Habzburškog, proglasio za „blaženog“, i uzdigao na nebo.
Postupak uvođenja kajzera Karla I u red blaženih, je dugo tekao. Uz podršku bečkog kardinala, postupak kanonizacije je otpočeo Vilhlem Miklas, koji je od 1928. do 1938. bio predsednik Prve republike. Da bi neko bio proglašen „blaženim“, potrebno je da je umro mučeničkom smrću ili da je posle smrti učinio neko čudo. O mučeničkoj smrti, ukoliko se njegov progon iz zemlje ne bi smatrao mučeništvom, teško da može da se govori. Karl I je umro od upale plua u Madeiri, siromašan, nakon što je bio opljačkan u hotelu u kojem je čuvao ostatke svoga bogatstva. Iako je crkva, ispitujući njegov život utvrdila da je celog života bio „u službi Boga“, trebalo je pronaći i neko „čuda“. Izjavom jedne brazilijanska kaluđerica, kojoj je, navodno, čudotvorna moć Karla I, pomogla da izleči vene teško obolele noge, i to je obezbeđeno.
Karl I je bio samo jedan od mnogih koji su za vreme pape Jovana Pavla Drugog uzdignuti. Tokom 26-godišnjeg upravljanja katoličkom crkvom, Jovan Pavle II, uspeo je da čak 482 mučenika i čudotvoraca proglasi za svece, a 1.330 njih uvrsti među blažene.
Velelepan pogreb
Smrću Ota fon Habzburga je nestala ličnost koja je bila poštovana u mnogim državama, o čemu govori i podatak da su mnogobrojne TV ekipe i novinari iz celog sveta izveštavali o pogrebu. Ceremonija je počela u ranim jutarnjim časovima kada su kaluđeri-kapucineri iz crkve kapucinerskog reda, preneli kovčeg Ota fon Habzburga u Stefansdom i postavili ga ispred oltara. Nakon rekvijuma, uz zvuke orgulja, artiljerci odeveni u uniforme monarhije ispalili su 21 počasni topovski platun, dok je 17 časova iz crkve iznet kovčeg s telom Ota Habzburškog, smešten u automobil, iza kojeg je pogrebna povorka sa 3.500 zvaničnika krenula ka Kapucinerskoj crkvi. Više desetine hiljada ljudi je pratilo povorku
Kapucinerska crkva, koja datira iz 1618, je porodična grobnica dinastije Habzburg, u kojoj u spletu pozemnih kapela, od 1633. godine do danas, u veličanstvenim kovčezima počivaju u miru 138 osobe, među kojima 12 careva i 19 carica. Da bi preminulom Otu bila odata puna počast, povorka se od centralnog bečkog trga Štefansplaca uputila ka Heldenplacu, prošavši kroz blok dvorca Marije Terezije, nastavila je putem ispred dvorca Franje Josifa, u pravcu grobne crkve Habzburgovaca. Tu, pred zatvorenim masivnim vratima se odvijao jedan, veoma zanimljiv, srednjevekovni ceremonijal. Nosioci kovčega, a samo oni su mogli prići vratima, zakucali su na vrata. Iznutra je usledilo pitanje: „Ko to kuca“. Kao odgovor, nosioci kovčega su naveli: „Oto Austrijski, austrougarski krunski princ, kraljevski princ Ugarske i Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Galicije i Lodomerije (danas u granicama Poljske i Ukrajine), Ilirije, visoki hercog Toskane i Krakova“. Kaluđeri ponavljaju pitanje još dva puta. Tek kada su dobili odgovor: „Oto, jedan preminuo grešni čovek“, otvorili su vrata, preuzeli kovčeg, i zatvorivši za sobom vrata, prekinuli su sve njegove odnose sa ovozemaljskim svetom.
Kako je pogrebni ceremonijal Habzburgovaca obuhvatao odvajanje srca od tela, urna sa srcem Ota fon Habzburga, kao kralja Mađarske, dan kasnije, u nedelju, odneta je u Mađarsku. U Budimpešti, u katedrali, pred brojnim predstavnicima duhovnog i političkog života, uz počast odreda odevenog u husarske uniforme, služen je još jedan rekvijem Otu Habzburškom. Urna sa srcem je zatim odneta i predata kaluđerima benediktanskog manastira Panonhalma kraj Đera, gde će zauvek ostati.
Danas: Bidermajer u kući Lihtenštajna
Specijalno za Danas
Drvena, šareno obojena ptičica u kavezu, koja veselo, uz beskrajni cvrkut, skakuće s jedne na drugu grančicu, jeste prvo šta posetioci susreću na ulasku na izložbu "Bidermajer u kući Lihtenštajn", reflektirajući vreme kojem je ova postava posvećena. Oslobođen od feudalnih stega, koje je Napoleon u svom pohodu razbio, građanski stalež Srednje Evrope iskazuje svoje poglede.
Piše: Vojislav Vujović
14. jul 2007. 00:00
Specijalno za Danas
Drvena, šareno obojena ptičica u kavezu, koja veselo, uz beskrajni cvrkut, skakuće s jedne na drugu grančicu, jeste prvo šta posetioci susreću na ulasku na izložbu "Bidermajer u kući Lihtenštajn", reflektirajući vreme kojem je ova postava posvećena. Oslobođen od feudalnih stega, koje je Napoleon u svom pohodu razbio, građanski stalež Srednje Evrope iskazuje svoje poglede. Nastaju nove vizije koje se odražavaju u praktičnosti, udobnosti i gotovo idealizovanoj eleganciji, što se odražava u nameštaju, slikarskim i vajarskim delima, i pokućstvu, u čemu je značajnu ulogu imao bečki bidermajer.
Ova izložba se, međutim, posebno osvrće na vladare Lihtenštajna, koji su često delili sudbinu i poglede građanskog društva. Zato izložba i nosi podnaslov "Epoha u svetlu kolekcije vladara". U bečkoj palati, sagrađenoj prema planu Domenika Martinelija, kojoj je spoljni izgled i unutrašnjost bogato ispunjen plastikom, Mihael Rotmajer, sa 26 velikih fresko-medaljona iskazuje umetnost tog vremena. Vladari Lihtenštajna vremenom strpljivo skupljaju i unose u svoju bečku palatu sve šta pripada tom vremenu. Ono šta je kroz decenije unošeno u ovaj dvorac, od ogromnih ulja i akvarela do minijatura, kao i od nameštaja do porcelana, danas, kao kolekcija, predstavljaju retko vrednu zbirku.
Pri tome pažnju privlači ulje "Sluškinja kroz ključaonicu špijunira gazdaricu", iz 1843, čiji je autor Peter Fendi, odnosno ulje "Žena povučena u razmišljanje", iz 1835, delo Fridriha fon Amerlinga. Tu je i Amerlingov portret zaspale trogodišnje princeze Marije Franciske i slika "Ruže" (1843) od Ferdinanda Valdmilera. Veštinu bečkih zanatskih radionica u obradi i islikavanju porcelana, moglo bi se reći u ogromnoj kolekciji tanjira, pribora za čaj, vaza, iskazuju: vaza sa portretom cara Franca I, tanjir sa Venerom, Amorom i Marsom, odnosno, poslužaonik sa u bidermajer stilu slikanim pogledom na park dvorca Belvedere. Od nameštaja, retko vredna je pozlaćena stolica, rad majstora Mihaela Toneta, koja je po svojoj formi i eleganciji redak primerak bidermajera, odnosno, tronogi sto, iz radionice Josefa Danhausera. Naravno ne treba izostaviti ni već navedenu ptičicu, koja je sa kavezom bila smeštena u visećem svećnjaku, ispod kojeg je bio ugrađen časovnik. Izložba u muzeju Lihtenštajn otvorena je do 20. avgusta i svakako je treba posetiti ako se dolazi u Beč u narednim nedeljama. Naravno, to bi bila i prilika da se obiđu i druge izložbe koje su u ovom muzeju izložene na 2.300 kvadratnih metara.
Javnost Beča, a i mnogi turiste koji su u ove dane pristizali u grad, koji se sa svojim galerijama i izložbama može smatrati jedinstvenim u Evropi, imali su zadovoljstvo da obiđu izložbu u Dvorcu "Belvedere" pod nazivom "Ugodnost u vrtovima i vrtovi u umetnosti". Ova izložba je privukla mnoge ljubitelje umetnosti, verovatno i zbog činjenica da je ona svojom temom simbolizirala ambijent u kojem se održava. Vrtovi ispunjeni fontanama i mitskim figurama, koji se stotinama metara prostiru do dvorca Donji Belvedere, kao da su se "nudili" jednoj takvoj postavi.
Posetiocima je bilo ponuđeno oko sto izloženih dela, od srednjovekovnih i majstora renesanse, odnosno, od čuvene "Bogorodice u ružičnjaku", Martina Šongaunera (1745/85), preko baroknih stvaralaca, među kojima Kanaletovo platno "Pogled od dvorca Belvedere na Beč" iz 1760, do mnogobrojnih drugih dela.
ORGANIZACIONI ODBOR NAUČNOG SKUPA »UŽlCKA REPUBLIKA«
Života MARKOVIĆ, predsednik; dr Žarko JOVANOVIČ, sekretar; Angelina
STAN1MIROVIĆ, sekretar; Branko KOVAČEVIĆ, dr Venceslav GLlSlĆ, Dragoslav
PARMAKOV1Č, Đoko RAŽNJATOVIĆ, Zdravko JAKOVLJEV1Ć, Janko
M1LOJEVIČ, Milivoje KOVAČEVIČ, Milivoje MARINKOVlC, Milisav NEDOVIĆ,
Miloš ŽIVANOVIC, Momčilo PETRON1JEVIČ, dr Petar KAČAVENDA,
Petar VIŠNJIĆ, Radivoje KARAIČIĆ, Radivoje MAJSTOROVIĆ, Radoslav
SRETENOVIC, Svetozar KNEŽEVIĆ i Stanka LAKOVlC.
REDAKCIONI ODBOR
Života MARKOVIĆ, predsednik; Milivoje MARINKOVIČ, dr Venceslav GLlSlĆ,
dr Petar KAČAVENDA, pukovnik Petar VIŠNJIĆ, dr Žarko JOVANOVIĆ,
Milivoje KOVAČEVIĆ, Dušan MALETIČ i Milutin KRUSČIĆ.
STRUČNA REDAKCIJA
Pukovnik Petar VIŠNJIĆ, dr Venceslav GLIŠIĆ, dr Petar KAČAVENDA
IZDAJE NIRO »EKSPORT-PRES«
Direktor: Antoni je M1HAILOV1Č
Pomoćnik direktora: Vojislav VUJOVIĆ
Glavni i odgovorni urednik: Dušan MALETIĆ
Urednici: Milutin KRUŠČIČ i dr Venceslav GLIŠIĆ
Lektor: Bogdana MILOVANOVIĆ
Grafički urednik: Ivan MESNER
Tehnički urednik: Nedžad ČAVKUNOVIĆ
Stampa: Vojna štamparija — Beograd, Generala Zdanova 40 b
Knjige Vojislava Vujovica -izmedju ostalog:
http://www.znaci.net/00003/729.pdf Uzicka Republika 1
http://www.znaci.net/00003/730.pdf Uzicka Republika 2
https://books.google.at/books?id=AFLYAAAAMAAJ&q=vo... Österreichische Zeitschrift für Volkskunde, Band 49;Band 98
https://books.google.at/books?id=5RU2AQAAIAAJ&q=vo...Börsenblatt für den Deutschen Buchhandel, Band 39B
https://books.google.at/books?id=YGcrAQAAMAAJ&q=vo...World Meetings. Social & Behavioral Sciences, Human Services & Management, Band 18
https://books.google.at/books?id=xCNWAAAAYAAJ&q=vo...Zeitschrift des Historischen Vereines für Steiermark, Bände 91-92
